Један од основних циљева Удружења је да највеће духовно и културно благо српског народа, који спада у ред најстаријих и најаутентичнијих народа Европе, покуша да сачува од заборава: најбоља борба против заборава је непрекидно подсећање на оно што смо добили од предака у аманет.

Најважнији циљ који је Удружење себи поставило је стварање културних мостова између матице Србије и велике и бројне српске дијаспоре, како би се и на овај начин покушало са обновом покиданих веза изазваних претходним драматичним догађајима минулих деценија, а који су ова два ентитета дубоко поделила и међусобно удаљила.

Први пројекат око кога се удружење иницијално окупило, под називом Ризница српске духовности , има циљ да широкој јавности у земљи и дијаспори представи ризнице нашег порекла и трајања: манастирске и црквене светиње. Кроз причу о светињама треба да се упознамо са својом историјом, догађајима и личностима, тешкоћама и успонима, духом својих предака, али и нашим обавезама према њима.

Пројекат је под називом РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ , као ауторски, депонован и заштићен у Заводу за интелектуалну својину у Београду, под бројем А-355/04 од 12. 11. 2004. године.

Пројекат РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ се састоји од две интегралне целине: изложбеног и издавачког дела.

Изложбени се састоји од 262 слике, рађених древном техником акварела, на којима су представљени најзначајнији српски манастири и цркве од самих почетака наше средњовековне државности, па све до данашњих дана, али и мапе српских земаља од 9. века до данас. Најстарија светиња, од које хронолошки и почиње прича о ризници српске духовности и која потиче из 9. века, јесте црква Св. Петра у Старом Расу, првој српској престоници, у којој је родоначелник српске државе и светородне династије Немањића, велики жупан Стефан Немања, крштен по православном обреду, а последње две које се обрађују у Едицији су један од најмлађих духовних центара, манастир Соко, са црквом посвећеном једном од наших највећих духовника уопште, Светом Николају Српском и која симболично, на велику радост свих нас, означава нови препород српског духа и враћање свих Срба у окриље своје изворне, правоверне културе, традиције, духовне обнове и моралног уздизања. Круг од десет векова затвара се великим саборним храмом Светог Саве на Врачару, у престоном Београду, као сведуховним мостом васколиког Српства од 9. века до данас: са Симеоном Немањом и Светим Савом и њиховим великим делом иза нас, а са светосављем и његовом благотворном светлошћу испред нас.

Издавачки део пројекта, који покрива шест циклуса слика, прати прича испричана у шест књига, у којима су обрађени периоди српске историје, духовности и културе, државности, најважнији догађаји, личности, наслеђе,... Основна замисао је да се направи шестотомна едиција својеврсне илустроване историје српског народа, испричану кроз путовање манастирским и црквеним светињама, јер су оне одувек биле најсигурније ризнице нашег духа, места вековних окупљања пре многобројних борби које је српски народ морао да води, али и средишта културе нашег народа, а црквени оци, почев од Саве и оца му Симеона, најпостојанији и најупорнији борци за освајање, обичном човеку недостижних, духовних небеса и њихово приближавање и несебично поклањање свакоме од свога рода.

Пројекат је самофинансирајући, што значи да његова реализација зависи од свих нас. Целокупна поставка слика је опремљена посебно дизајнираним оквирима-кутијама и поклоњена је од стране Удружења српском народу и Српској православној цркви на трајно коришћење .

- Место боравка поставке биће у манастиру Светог Николаја Српског под Соко градом, код Qубовије, у коме се уређује посебан простор у оквиру великог духовно-културног центра чија градња увелико траје, у коме ће бити, како то лепо рече наш Преосвећени владика Лаврентије, њен дом, када не буде на путу .

Едиција је дизајнирана и опремљена у духу најсавременијих креативних и графичких достигнућа. јер је намера Удружења, као издавача, да се читавом Едицијом достојно репрезентујемо и код нас, али и у свету. У пану је превођење свих књига на најважније светске језике, али и наставак рада на новим томовима Едиције.

У току су активности око даљег окупљања спонзора, донатора и претплатника Едиције за коначну реализацију издавачког дела Пројекта, као и за уређење простора сталног боравка поставке у манастиру Светог Николаја, где би требало ускоро да се нађу заједно Музеј владике Николаја, стална поставка Ризнице, библиотека, мала штампарија и други вредни културно-просветни садржаји, који би допринели још чвршћем збилижавању свих нас и наше богате и вредне традиције...

Захваљујемо Вам се на пажњи и времену које сте нам посветили,

Ризница српске духовности

 

Критеријуми по којима су манастири и цркве увршћени
у избор за пројекат
РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ

СТИЛСКИ (основне катрактеристике стила са архитектонско-грађевинског и декоративно-пластичног аспекта)

РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ (колико су елементи стила коришћени и заступљени са аспекта историјског тренутка у коме је објекат грађен: ктиторство и објективне околности и могућности)

АУТЕНТИЧНОСТ (колико су првобитни концепт и изглед објекта сачувани до данас после многобројних обнављања)

ИСТОРИЈСКО-КУЛТУРОЛОШКИ (или аспект континуитета: уколико нису објективне околности у тренутку градње дозвољавали примену стила, репрезентативност, или аутентичност објекта, онда је он увршћен у опус на основу свог значаја за очување континуитета градитељства и значаја за реално сагледавање стилске групе у периоду отежаних политичких прилика, као и због реалнијег сагледавања и претходних и потоњих градитељских подухвата)

ПРИПАДНОСТ ОДРЕЂЕНОМ СТИЛУ (овај критеријум је коришћен за споменике скромнијих стилских карактеристика, али који су важни да би се добила целовита представа о стилу и његовим карактеристикама и у вези је са претходним критеријумом)

Због лакшег праћења и сагледавања релативно дугог периода који се у Пројекту обрађује, а који прати континуитет у црквеном неимарству на територији српских земаља од 10. до 20. века, читав опус је подељен у шест независних целина (циклуса), од којих сваки прати, хронолошким редом, један период српске државности, историје и културе. Пројекат се састоји од два интегрална дела: поставке слика, распоређених у шест циклуса и монографија, које прате циклусе слика и текстуално их уобличавају.

Удружење је поставку поклонило СПЦ и српском народу на трајно коришћење и сместило у манастир Св. Николаја Српског на Соко граду код Љубовије, у шабачко ваљевској епархији, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачко-ваљевског Господина Лаврентија.

Пројекат је самофинансирајући. Обезбеђивање и прикупљање средстава за реализацију свих фаза пројекта (реализација изложбене поставке, монографије, промотивно-пропагандни материјал, промотивна путовања и турнеје) базирано је на продаји монографија, промотивно-пропагандног материјала, откупним донаторима-дародавцима слика, или делова циклуса слика и другим маркетиншким активностима.

 




Са благословом Његове Светости Патријарха српског
Господина Павла
објављује се едиција РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ
издавачки пројекат удружења
РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ



Његово Преосвештенство Епископ шабачки
Господин Лаврентије
благословио је изложбено-издавачки пројекат
РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ

 

 

Реализација пројеката
РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ

Идејно решење и концепт пројекта РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ
Миле В. Пајић

Аутор слика, мапа, скица и текстова
Миле В. Пајић

Пројекат РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ је регистрован, заштићен и депонован у Савезном заводу за интелектуалну својину у Београду

Организатор, реализација и издавач Пројекта
Удружење РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ

Председник Управног одбора Удружења
Љиљана Јовановић

Извршни директор Пројекта
Предраг Јовановић

Генерални секретар Удружења
Милица Д. Моравчевић, адвокат

Главни и одговорни уредник Пројекта
Миле В. Пајић

Рецензенти:

Др Слободан Милеуснић и Његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Лаврентије

Уводни текст едиције
Протојереј-ставрофор прф. др Радомир В. Поповић, редовни професор Богословског факултета у Београду

Поговор Едиције
Његово Преосвештенство Епископ шабачки Господин Лаврентије

Стручни сарадник Пројекта
Соња Петровић, историчар уметности

Арт директор и ликовно-графички уредник Едиције
Борислав М. Бајкић

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
       
 
© 2006 - , Ризница српске духовности, Сва права задржана.