|
 Прочитајте интервју Милета В. Пајића који је дао за Српску мрежу.
Разговор са Милетом Пајићем из удружења Ризница српске духовности Чиме се бави удружење Ризница српске духовности? Српски народ припада, у најплеменитијем и најузвишенијем смислу постојања досадашње целокупне светске цивилизације, малој групи њених аутентичних народа. Ово своје узвишено место српском народу није донео ниједан његов појединац, или (само)изабрана група њих, већ једино и само српски народ у целини својом свеукупном, скоро двомиленијумском борбом на простору древног Балкана.
Појединци, они најплеменитији и најдуховнији, својим делом и именом су га само омеђавали и предавали потомсву на најплеменитији начин: кроз сведочење темељних духовних људских вредности и кроз свеукупни живот и дело бројних безимених и оних малобројних упамћених генерација Срба - дела усмереног на најузвишеније људске циљеве: служење човеку, народу и истини, на простору једне од најважнијих колевки досадашње свеукупне људске цивилизације - на простору Балкана и источног Медитерана.
Резултат овог дугог боравка Срба на Балкану, у околностима у којима су многи бројнији и физички надмоћнији народи од Срба у свом силном налету на балканску колевку поклекли и нетрагом на овој историјској ветрометини нестали, мери се вековним напорима тих безимених српских генерација, али и њихових узвишених предводника и свих редом наследника - наградом коју су тим својим делом на крају и заслужили: опстанком на Балкану и Београдом као престоницом којом су од Господа у том опстајању награђени. Простори које су Срби у својој дугој борби трајно запосели натопљени су и освештани крвљу, сузама и костима својих безимених генерација.
Имајући ову неоспорну чињеницу у виду, али узимајући у обзир, пре свега, најновије токове регионалних, европских и светских социјалних и културнх интеграција, група ентузијаста, од сликара, историчара уметности, доктора наука, писаца, али и појединаца из најразличитијих друштвених средина и стручних и професионалних ангажмана, одлучила је да формирањем удружења имена ’’Ризница српске духовности’’ покуша да ово велико предачко наслеђе својим деловањем дадатно сачува од заборава и учини доступнијим најширој јавности. Овај циљ удружење је кроз своју делатност започело 2005. године... Деловање кроз културу, у најразличитијим облицима, траје и данас. Успешно сте завршили велики издавачки подухват објављујући 6 илустрованих монографија које покривају по један период историје `српске државности, духовности` и свеопште културе. Шта вас је навело да се прихватите једног таквог посла? Управо оно што сам малочас рекао - пребогато наслеђе једног од најаутетничнијих народа Европе, самим тим и света. Јер, не смемо заборавити: Европа је колевка светске цивилизације, а Балкан и Средоземље су колевка европске цивилизације. Данас се о томе мало зна. Темељне вредности Европе потичу са Балкана и са Средоземља. Срби су њихов конститутивни и аутентични део. Нашем народу то даје велику прилику да своју велику и миленијумску културу и наслеђе поново понуди светској цивилизацији. Како је едиција Ризница српске духовности примљена у стручној и широј јавности? Едиција је замишљена као својеврсно путовање, пре свега српским, али и европским и светским историјским простором. Култура је темељ овог путовања. Духовност је темељ културе. Овај концепт, у српском издавачком простору, до данас није примењен и зато доста очекујемо од њега.
Желели смо, пре свега, да иста тема и исти циљ буду пријемчиви, јасни и разумљиви и за стручну, али још више за широку јавност. Колико смо у томе успели, сведоче бројне награде, признања, наступи, промоције и непосредни контакти са стручном и широком читалачком јавношћу током ових годину и нешто дана од када се едиција појавила пред публиком. На који начин видите ваш даљи рад? Култура је једино поље нашег деловања. До сада смо, захваљујући ономе што смо у ових шест година урадили, пре свега у издавачкој делатности, привукли, поред осталих, велики број младих стручњака и поштовалаца. Младе и желимо да привучемо, али и да мотивишемо да се више и непосредније баве собом, кроз наше богато наслеђе, које је уткано у темеље светске културе. О томе најбоље сведоче наши бројни културни споменици који се налазе под заштитом УНЕСКО-а – значи, налазимо се у светској културној баштини човечанства.
Зар нам милешевски Бели анђео, који је свемирским бродом послат у сусрет могућим другим и другачијим цивилизацијама, не говори довољно о вредности и домету српске балканске и светске културе?
Поред издавачке делатности, тренутно припремамо играно-документарну серију, са истом тематиком, у којој ће се појавити бројни научни и стручни ауторитети, али и глумци, песници, сликари... Планови су и даље велики, али не можемо их сами реализовати до краја. Шта вас је навело да се прикључите Српској мрежи? Мрежни начин комункације данас је једини реалан избор и могућност комуникације на светском нивоу, у добу развијених техничких и технолошких достигнућа. Најмлађи, али и они старији, професионалнији и искуснији, уједињени су овим техничко-технолошким напретком. Једни без других не могу. Тако је и са културама: разноврсност нас чини богатијим и инспиративнијим – а то је већ рад за будућност цивилизације.
А темељни принципи Српске мреже, инспирисани и утемељени на великом делу нашег Светог владике Николаја Српског - српског, европског и светски признатог интелектуалца (са два доктората одбрањена у Европи), коме се научни свет широм васељене клањао у поштовању, само додатно заокружује наш заједнички напор ка истом циљу: објединити и ујединити пребогато наслеђе аутентичне данашње цивилизације, чији корени су у нама и нашем суседству, а по пореклу су хришћански, свечовечански и општељудски. Почетком августа ће се одржати 4. сабор Српске мреже и 10. Сабор Српске омладине. Како видите овај догађај? Са радозналошћу, али и значајним очекивањима, ишчекујемо сусрет са нашим сународницима из окружења. Желимо, пре свега, да се упознамо, разменимо искуства, успоставим блискост у мишљењу и делању, а са некима, свакако, и да успоставимо сарадњу са сличним циљевима и очекивањима – на добробит свих нас. Много тога нас повезује и спаја, а географска удаљеност, у добу модерних и савремених комуникација, није више недостатак. Недостатак може бити пре свега наша лична неспособност у заједничком циљу и делању.
Зато, са оптимизмом ишчекујемо саборно окупљање Српске мреже у Београду током лета, а традиција већ постоји у виду разних званичних манифестација које су претходних година, поготову током лета, организоване у Србији.
// Српска Мрежа
 |
